Uvek sam volela da igram igrice. Još kao mala na commodor 64 kompjuteru sam sedela satima i gledala u voljene kvadratne likove kako rade baš ono što ja želim sa svakim pokretom na džojstiku.
Mnogo kasnije sam gledala i svoju decu kako igraju igrice i nisam bila zabrinuta jer se iz njih da mnogo toga naučiti. A onda mi je jednog dana mala fusnota u novinama promenila mišljenje o igricama…Igrajte stvarni escape room.
Znala sam šta su escape room igrice sa telefona i kompjutera. To su igre gde ste vi glavni lik i nalazite se u zaključanoj sobi iz koje morate da pobegnete samo koristeći svoju logiku i snalažljivost u rešavanju raznih zagonetki za određeno vreme. Pomislila sam da to deluje zanimljivo, da želim da probam u stvarnosti, ne shvatajući pun značaj tako nečega i praktično sam se prijavila bez razmišljanja.
Moja porodica nema problem da proba nove i neistražene stvari tako da smo se svi spakovali i otišli da igramo escape room.
Ušli smo u starinski nameštenu sobu, za nama su se vrata zaključala i magija je počela. Zagonetke, tajni prolazi, mozgalice, smeh, frustriranost… sve to zajedno dovelo je do 60 minuta fenomenalne zabave.Izašli smo sa kezom na licu i čvrstom rešenošću da ćemo već sledećeg dana naći drugi escape sobe u Beogradu i ponovo igrati.
Bilo je tako fenomenalno naći se u ulozi lika u igrici. Znati da si ti junak ove priče i da je samo tvoje znanje i logika potrebno da razrešiš misteriju bilo je nešto kao iz knjige.
Posle svih odigranih soba u Beogradu rešili smo da otvorimo svoj escape room i da ubacimo unutra sve najbolje ideje iz omiljenih igrica i knjiga. I tako je krenula priča Escape quest-a.
U sledećem članku ću pisati o nekim divnim momentima koje smo mi kao porodica doživeli kroz escape. Bilo je dečijih rođendana, team buildinga, uvek ću pamtiti jednu prosidbu…
